За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.
Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте.
Цревни систем се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. Усни отвор је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају крвни систем, онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.
Екскреторни систем се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
Класификација
Овај тип обухваута три класе :
- Трепљасти црви (Turbelaria), слободноживећи облици чији је представник планарија (Planaria);
- Метиљи (Trematodes)
- Пантљичаре (Cestodes
METILJI
Метиљи (Trematodes) су најбројнија група пљоснатих црва која води паразитски начин живота и нема трепљаст епител.
Метиљи паразитирају као:
- ектопаразити (на површини тела домаћина) или
- ендопаразити (унутрашњи паразити).
Тело им је јако дорзовентрално спљоштено и листолико. Поред особина које су већ наведене за читав тип пљоснатих црва, метиљи имају и особине које су резултат њихове прилагођености (адаптације) на паразитски начин живота.
Svi su paraziti. Njihova fiziologija i tjelesna građa prilagođeni su ovom načinu života. Mnogi se prićvrste sisaljkom za domaćina.
Nervni sistem i ćulni organi manje su razvijeni nego kod drugih pljosnatih crva. Nose veliki broj jaja kao pantljičara. Imaju visokorazvijen sistem za razmnožavanje. Mogu biti spoljašnji ili unutražnji paraziti. Spoljašnji žive na ribama sisajući im krv. Unutrašnji kao metilji jetre –Fascioza hepatica žive u žućnim kanalima biljojeda. Neke vrste krvnih metilja iz roda Schistosoma kod ćovjeka izazivaju razne oblike bilharijaze. U istočnoj Aziji živi plučni metilj Paragonimus westermani. Živi u plučima čovjeka, psa ,mačke i tigra. Ima ovalno i sebelo tijelo dužine 8 – 16 mm. Izaziva hronični kašalj sa izbacivanjem sluzi. Do zaraze dolazi jedenjem nekuhanog mesa ili slatkovodnih kraba koje se u priobalnom području jedu žive.
Svi su paraziti. Njihova fiziologija i tjelesna građa prilagođeni su ovom načinu života. Mnogi se prićvrste sisaljkom za domaćina.
Nervni sistem i ćulni organi manje su razvijeni nego kod drugih pljosnatih crva. Nose veliki broj jaja kao pantljičara. Imaju visokorazvijen sistem za razmnožavanje. Mogu biti spoljašnji ili unutražnji paraziti. Spoljašnji žive na ribama sisajući im krv. Unutrašnji kao metilji jetre –Fascioza hepatica žive u žućnim kanalima biljojeda. Neke vrste krvnih metilja iz roda Schistosoma kod ćovjeka izazivaju razne oblike bilharijaze. U istočnoj Aziji živi plučni metilj Paragonimus westermani. Živi u plučima čovjeka, psa ,mačke i tigra. Ima ovalno i sebelo tijelo dužine 8 – 16 mm. Izaziva hronični kašalj sa izbacivanjem sluzi. Do zaraze dolazi jedenjem nekuhanog mesa ili slatkovodnih kraba koje se u priobalnom području jedu žive.
PANTLJICARE
Пантљичаре (Cestodes) су класа пљоснатих црва која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.
Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. на телу се разликују:
- предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
- иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси; најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији;
- низ проглотиса који се означава као ланац (строб)
Unutrašnji paraziti. Žive u crijevima kičmenjaka. Na prednjem dijelu imaju pijavke i kuke kojim se pričvrste za zid crijeva. Tijelo im se sastoji od segmenata. Svaki segment ima muški i ženski sistem za razmnožavanje. Potpunim razvojem na zadnjem dijelu pucaju i izlaze zajedno sa izmetom. Domaćini su im ribe, psi, vukovi ili šakali. Diphyllbotrium u odraslom stupnju žive u pticama (gnjurci i labudi) koji se hrane ribama. Zajedno sa izmetom jajašca dospivaju u vodu. Izlegu se larve koje dospjevaju u planktonske račiće. Kad ih pojede riba larve se mjenjaju u pleurocerboid koji ima bijel, pljosnat i trakast oblik. Zauzima velik dio tijela ribe koja otiče i lak je plijen ribama. U tijelu ptica prelazi u oblik odrasle pantljičare. Ovaj ciklus ne može se skratiti, jer pantljičara mora proći sve oblike razvoja određenim redom. Poznate pantljičare su iz roda toenia:
- Svinjska toneina solium dužine 3-10 m
- Goveđa toneina saginata dužine do 10 m
TREPLJASTI CRVI
Трепљасти црви (Turbellaria) су парафилетска група пљоснатих црва (Platyhelminthes), чије је тело покривено једнослојним трепљастимепителом помоћу кога се крећу. Воде слободноживећи начин живота највише у морима, мада има и слатководних врста као и оних које живе на влажним местима на копну. Малих су димензија, величине од неколико милиметара до неколико десетина сантиметара (60 cm), које достижу неке тропске врсте. Обично су јаких боја, а само је мали број врста беличаст или безбојан.
Тело им је листоликог облика и дорзо-вентрално је спљоштено па се на њему разликују :
- трбушна страна је равна и њоме обично пузе по подлози;
- леђна страна која је испупчена.
- главени део на коме се налазе различити чулни органи:
- чулне длачице
- чулне јамице
- очи
- два израштаја у виду пипака (аурикуле) на којима су чулне ћелије.
Нема коментара:
Постави коментар